Prokrastinacija ili odlaganje mnoge ljude sprečava u izvršavanju planiranih ili željenih aktivnosti i zadataka. Kada aktivnost odlažemo, iako znamo da je to za nas štetno, i ako je to problem sa kojim se često susrećemo bilo bi korisno da shvatimo zašto se to dešava i da nađemo efikasne načine prevladavanja problema. Odlaganje aktivnosti kratkotrajno kod osobe umanjuje ili eliminiše osećaj anksioznosti ili nelagode povezane sa započinjanjem zadatka ali dugoročno može stvarati probleme u različitim oblastima života. Kada bismo usporili jedan segment situacije odlaganja uglavnom bismo mogli da uočimo da osoba zadatak doživljava kao negativan na neki način (dosadan, težak..) zatim ga menja nekom drugom prijatnijom aktivnošću (npr. skroluje po internetu, radi po kući, sanjari, komunicira s prijateljem), na kognitivnom planu opravdava odlaganje zadatka i na kraju ga ne izvršava i pomera za drugi termin. Dešava se da kada se pritisak poveća (bliži se krajnji rok) osoba izvrši zadatak u poslednjem trenutku ili odustane. Ovakav sled reagovanja pred zadatkom može vremenom prerasti u naviku i stil ponašanja osobe, što se onda definiše kao vrsta emocionalnog problema. U osnovi može biti emocija anksioznosti pri suočavanju sa zahtevom započinjanja zadatka, te se za svakoga pojedinačno istražuje koja uverenja su u osnovi te anksioznosti. Nakon odlaganja osoba se, uz kratkotrajno oslobađanje od napetosti, suočava sa dodatnim negativnim osećanjima kao što su osuđivanje sebe, osećanje krivice, anksioznost itd. Tako dolazi do začaranog kruga pa ubuduće situacije kada treba započeti zadatak postaju sve odbojnije. Osoba može zbog odlaganja trpeti brojne negativne posledice na poslovnom planu, planu međuljudskih odnosa, doživljaja sopstvene vrednosti. Problem je posebno izražen kod studentske populacije, gde se procenjuje da je prisutan kod svakog drugog studenta. Uglavnom se odlažu ili aktivnosti i zadaci ili donošenje odluka, što je za neke ljude posebno zahtevno. Postoje različite teorije koje objašnjavaju ovaj fenomen a jedno od objašnjenja je da je zadatak koji se odlaže pretnja po naš ego, te smo skloni da ga izbegnemo, a ovakav doživljaj je često povezan sa načinom našeg odrastanja i tretiranja od strane roditelja (npr. uslovna ljubav). Jedno od objašnjenja je i doživljaj uzbuđenja zbog izvršenja zadatka u poslednjem trenutku. Prema kognitivnim teorijama prokrastinacija predstavlja pre svega emocionalni problem i ima korene u iracionalnim uverenjima koja su za njega karakteristična. Neki od razloga za prokrastinaciju mogu biti niska frustraciona tolerancija, samoobezvređivanje, kao i sklonost perfekcionizmu ili povlačenju u svet fantazije. Mnogi klijenti izveštavaju o nedostatku samodiscipline ili motivacije za izvršavanje zadataka. Iz svega navedenog uočljivo je kako je odlaganje mnogo složeniji problem nego što deluje na prvi pogled te da može imati duboke korene što zahteva stručnu pomoć u razumevanju i iznalaženju strategija prevladavanja. Ulaganje u rešavanje ovog problema može za osobu biti višestruko korisno, kako za praktične aspekte života tako i za bolje funkcionisanje u odnosu sa drugima i doživljaj sopstvene efikasnosti, ispunjenosti i ostvarivanja svojih potencijala.
Jovana Pešić
master psiholog i REBT psihoterapeut
Foto: StockSnap/pixabay.com