Branislava Pavlović

Klinički psiholog i psihoterapeut
U svom psihološkom savetovalištu u centru Beograda, pomažem klijentima da rešavaju i prevazilaze različite životne probleme i krize, kao što su anksioznost, depresivnost, bračne i porodične probleme, konflikte u interpersonalnim odnosima, roditeljstvo i razvojne krize, probleme na poslu. Radim individualnu, partnersku i porodičnu psihoterapiju, primenjujući sistemski porodični pristup.

O meni

Diplomirala sam psihologiju na Filozofskom fakultetu u Beogradu. Radila sam kao psiholog-pripravnik u Zavodu za govornu patologiju i psihofiziološke poremećaje u Beogradu, i položila državni ispit iz kliničke psihologije u Ministarstvu zdravlja. Nakon toga sam petnaest godina radila kao klinički psiholog u Domu zdravlja Vračar u Beogradu, gde sam stekla veliko iskustvo u psihoterapijskom i psihodijagnostičkom radu. Na odeljenju Psihijatrije Doma zdravlja radila sam individualnu, partnersku, porodičnu i grupnu psihoterapiju sa mladima i odraslima. U Razvojnom savetovalištu na odeljenju Pedijatrije Doma zdravlja radila sam savetodavni rad sa decom i roditeljima. U okviru Skole roditeljstva drzača sam predavanja i radionice za trudnice.
Završila sam četvorogodišnju specijalizaciju iz Sistemske porodične psihoterapije, i stekla zvanje Sistemskog porodičnog terapeuta, sa Nacionalnim sertifikatom za psihoterapiju. Sredinom 2016. godine osnovala sam psihološko savetovalište, koje poseduje dozvolu za rad Ministarstva za rad, zapošljavanje, boračka i socijalna pitanja (Broj:022-02-00111/2018-19).

Sistemska psihoterapija

U sistemskoj individualnoj terapiji sa klijentom se ne radi samo na unutrašnjem personalnom planu, već i na kontekstu međuljudskih odnosa u kojima živi, emocionalnoj povezanosti i interakciji sa drugima.
U bračnoj terapiji radi se sa parom kao individuama i na njihovim interakcijama u odnosu. Zavisno od problema, terapija se radi na različite načine ali je neophodno da su oba partnera saglasna sa ciljem i radom u terapiji.
Sistemska porodična terapija pomaže članovima porodice da pronađu način da se zajednički nose sa problemom, neslaganjem ili patnjom koji utiču na njihove porodične odnose i opterećuju celu porodicu.

Dečiji psiholog

– Razvojno savetovanje je psihološko savetovanje koje pomaže roditeljima i deci da se na zdrav i siguran način nose i adaptiraju sa različitim razvojnim zadacima, promenama i smetnjama (skidanje pelena, adaptacija na vrtić, polazak u školu, rođenje drugog deteta, postavljanje granica, socijalizacija sa vršnjacima), kao i akcidentnim životnjim događajima i krizama (selidba, promena škole, razvod roditelja, gubitak člana porodice, bolest).

– Dijagnostički deo uključuje opservaciju ponašanja, procenu intelektualne, socijalne i emocionalne zrelosti deteta, psihološko testiranje, nalaz i mišljenje psihologa.

– Psihoterapija dece predškolskog uzrasta odvija se kroz rad sa porodicom, a psihoterapijski rad sa decom školskog uzrasta podrazumeva individualni rad sa decom i savetodavni rad sa roditeljima.

Zakaži seansu

Walk&Talk

Svi psihoterapiju zamišljaju kao ležanje na kauču u ordinaciji ili kao razgovor tokom kojeg sedate jedni naspram drugih. Ali, to može da izgleda I drugačije. Umesto da se nadjete sa psihoterapeutom u standardnom okruženju psihološkog savetovališta, možete da se sportski obučete i s njim odete u prirodu, gde ćete tokom šetnje razgovarati. Zgodno, životno i aktivno, istovremeno sa benefitom za vaše fizičko i mentalno zdravlje. Mnogim klijentima su šetnja i razgovor pogodniji način da pričaju o sebi i svojim problemima. Boravak u prirodi i lagana šetnja dodatno opuštaju. O nekim teškim temama ili konfliktima nekad je lakše misliti i razgovarati dok smo u pokretu. U situacijama povišenog stresa i u periodima životnih kriza ljudi se često pasiviziraju i osećaju zakočeno. Fizička aktivnost tokom hodajuće terapije može da bude dobar način da se osoba pokrene, kako fizicki tako i mentalno. Walk&Talk terapija je pogodna za osobe koje pate od anksioznih poremećaja, kod depresivnih stanja i reakcija, u slučajevima gubitka, privatnih ili profesionalnih problema i dilema, kod osoba koje su izložene hroničnom stresu. Klijentima koji inace vole i bave se sportom može biti poželjniji i interesantniji način provođenja psihoterapijske seanse.
Ovakav psihoterapijski seting šetnje i razgovora, može se kombinovati sa seansama u standardnom okruženju savetovališta, a može biti i samostalan izbor rada, a sve po izboru klijenta. U svakom slučaju, klijenti mogu da probaju i uporede efekte rada i sopstvenog doživljaja sedeće i hodajuće psihoterapije.
Neki od klijenata navode da im je lakše da razgovaraju o nečemu sto ih posebno muči ili predstavlja zonu dubljeg konflikta tokom setnje, nego dok sede licem u lice sa terapeutom. Istraživanja su pokazala da fizička aktivnost pozitivno utiče na fizičko i psihičko zdravlje, smanjuje anksioznost I preventivno deluje na razvoj depresivnih simptoma.
Tokom svog dugogodišnjeg psihoterapijskog rada, u radu sa svojim klijentima isticala sam značaj fizičke aktivnosti po mentalno zdravlje i pokušavala da ih motivišem, da u sklopu rada na sebi, počnu da vode aktivniji životni stil. Ali velikom broju ljudi jako je teško da se pokrenu i aktiviraju. Tako sam došla na ideju, da umesto da ih bodrim da se prošetaju, mogu da im ponudim da šetamo zajedno. Sa reči na dela.
Ja volim da šetam i bavim se sportom, pa je to verovatno uticalo na to da probam drugačiji način rada. I pored svih benefita i moje lične zelje, u početku sam se dvoumila da li uopšte da počnem da radim nešto tako. A onda sam sebi posavetovala, ono što savetujem i druge. “Probaj. Probaj nesto drugacije”. Postavila sam sebi čuveno psihoterapijsko pitanje “A sta je najgore sto moze da se desi?”
I tako ja već godinu dana šetam sa klijentima na Ušcu. Princip rada je isti kao i u klasičnoj terapiji. Klijent i ja se dogovorimo za vreme viđanja, zatim se nađemo. ŠetnjaiI razgovor traju 50 minuta. Unapred definišemo okvirnu rutu kojom ćemo se kretati. Klijent sam bira tempo setnje koji mu odgovara. Mnogi su do sada rekli da im je ovo bilo izrazito korisno iskustvo.
“Kada sam prvi put čula za Branislavu Pavlović i walk&talk terapiju bila sam radoznala da to probam jer ovakva vrsta psihoterapije uključuje I fizičku aktivnost za koju mnogi tvrde da “nemaju vremena”. Fizička aktivnost naročito u prirodi, doprinosi boljem raspoloženju i motivaciji, a nakon iskustva sa walk&talk terapijom više nikada se ne bih vratila na terapiju u ordinaciji”- utisak je jedne moje klijentkinje.
KONTAKT